Lusil je postala majka kao tinejdžerka i gotovo sama je odgajila dve ćerke. Kao dete je bila manekenka, a kao majka mlađa i lepša od svih drugih mama – uvek našminkana, doterana i predivna. Ali kako je vreme prolazilo, povremeni napadi tuge prerastali su u očajanje i umišljanje. Postala je ubeđena da je telepata i da kontroliše parisku podzemnu železnicu, poklonila je sav svoj novac, bila je hospitalizovana, lečena i otpuštena iz bolnice, sve kao u nekom transu… Ostalo je pitanje: Šta ju je to promenilo, ili bolje – šta ju je oblikovalo?

Istražujući sopstvenu porodičnu dramu, Delfina de Vigan pokušava da oživi svoju majku. Kroz razgovore sa svojim starijim rođacima, kroz pregledanje zapisa i čitanje Lusilinih beležaka, autorka traži nešto što je suštinski odredilo njenu majku i njen životni put od blistave lepote i bučne radosti do mračnih tajni i tišine…