Ovo autobiografsko delo beogradskog pisca Mome Kapora pisano je sedamdeset i osam dana za vreme bombardovanja Beograda i Jugoslavije u proleće 1999. godine. Ono istovremeno predstavlja i novi oblik romana, nazvan „roman-trenutak“ po starom verovanju da u poslednjem času čoveku kroz glavu u jednom blesku proleće čitav sopstveni život. Objavljen u vreme dok zgarišta i ruševine koje je za sobom ostavio „Milosrdni anđeo“ još nisu bile raskrčene, Lep dan za umiranje stekao je brojne čitaoce o čemu svedoče brojna izdanja ovog dela. Časopisi „Neva“ i „Literaturnaja gazeta“ proglasili su „Lep dan za umiranje“ najboljim romanom objavljenim 2002. godine u Rusiji.