Priče i pripovetke svih vrsta i oblika prava su strast Davida Albaharija. U njegovom poimanju književnosti, one stoje ispred svih drugih formi. Jezička raskoš koju Albahari pokazuje na malom prostoru, ovako zgusnuta, očarava nas svojom svežinom i inventivnošću, mada su neke od priča stare i više od četrdeset godina. Otac koji ulazi u bazen, Peter Handke na žurki, ruka u vazduhu, plač koji dopire iz dubine pozorišta, odsustvo tišine… samo su neki od fragmenata života vešto ukradenih i zarobljenih u priče koje traju koliko traje jedan dah, a ostavljaju bez daha. Davidu Albahariju se veruje da je svet zgusnut u jedan tren bez početka i kraja, a mi smo tu da pokušamo da ga uočimo, sakrivenog između redova. Izabrane priče Davida Albaharija, koje sadrže priče iz svih zbirki koje je objavio, predstavljaju dosad najpotpuniju selekciju jednog od najvećih majstora kratke forme u srpskom jeziku.