Kada je Lidija Nikolić objavila prvu knjigu namenjenu deci, naslovila je „Neću više da lažem“. I, odista, ni u toj, niti u ijednoj od sledećih nije lagala, ni sebe ni čitaoce, a ponajmanje u ovoj, koju ćete čitati i pročitati, ne ispuštajući je iz ruku. Baš onako kako je to činila njena kćer, otkrivajući čitanjem da je život tragično obnovljiv i da se iste priče događaju u svakom vremenu, svakoj mladosti, ali ne priznajući to, prkosno, inatno, svojeglavo, komentariše sve što je, u biti, podseća na sopstveni život, a što ni u kom slučaju nema namere da prizna…