Sabrana dela – Jovan Dučić sadrže sledeća dela:
NA PUTU SVOG POBOŽNOG NARODA (Umesto predgovora)
BLAGO CARA RADOVANA
JUTRA SA LEUTARA
STAZA PORED PUTA
VERUJEM U BOGA I U SRPSTVO
GRADOVI I HIMERE
GROF SAVA VLADISLAVIĆ
PESME
I Pesme sunca
II Pesme ljubavi i smrti
III Carski soneti
IV Plave legende
V Lirika
MOJI SAPUTNICI
VERZIJE ESEJA
KNJIŽEVNI PRIKAZI I BELEŠKE
ČLANCI
HRONOLOGIJA
BIBLIOGRAFIJA KNJIŽEVNIH DELA JOVANA DUČIĆA
Sabrana dela – Jovan Dučić iz predgovora:
O godini rođenja Jovana Dučića postoje mnoge nejasnoće. Smatra se da je rođen 1871, 1872. ili 1874. godine u siromašnoj seljačkoj porodici, u podnožju brda Leutar, u selu Podglivlje. Otac Andrija stradao je u Hercegovačkom ustanku 1875. i sahranjen je u Dubrovniku. Majka Joka imala je još ćerku Milevu iz braka sa Andrijom, a iz prvog braka sa Šćepanom Glogovcem dvoje dece. Dučićevo Trebinje 1878, nakon Berlinskog kongresa, pripalo je Austrougarskoj.
Školuje se u rodnom mestu, potom u Mostaru završava Trgovačku školu. Godine 1890–1891. pohađa Učiteljsku školu u Sarajevu, gde završava prvu godinu, da bi drugu i treću završio 1891–1893. u Somboru. Tu Jovan stiče i reputaciju poete. Prvu pesmu, „Samohrana majka“, objavio je u somborskom listu „Golub“. Zatim, okušava sreću i u novosadskom listu „Neven“. Prve pesme objavljene u „Nevenu“ dale su mu poleta, tako da se njegovo ime narednih godina objavljuje na stranicama bosanske „Vile“ i cetinjske „Zore“. Godine 1893. Jovan dobija diplomu učitelja…
Jovan Dučić je izuzetna pojava u srpskoj književnosti i kulturi. On je liričar i u pesmi i u prozi. Spada u red onih pisaca koji su čitavog života pisali jednu knjigu.
U početku svoga pesničkog stvaranja bio pod uticajem Vojislava Ilića; ali se kasnije toga uticaja sasvim oslobodio i izgradio svoju individualnu liriku. Njegova je poezija zaista značila novinu i osveženje, i u motivima i u izražaju.
On otkriva sasvim nove motive u našoj poeziji, retka osećanja, bizarna, prefinjena.
Snaga i lepota njegove poezije je u izražaju. On je pesnika shvatio kao „kabinetskog radnika i učenog zanatliju na teškom poslu rime i ritma“.
Naći najsavršeniji izražaj, to je vrhovno načelo njegove poezije. Njegova poezija blešti slikovitošću i melodičnim ritmom.