Klasična ljubavna priča o mladiću iz Grčke, postojbine bogova i junaka, kojem je delfski Apolon dodelio važnu sudbinu. Orfej će postati najveći muzičar i pevač svih vremena, koji će svojim glasom opčinjavati i ljude i životinje, u oba sveta: nadzemnom i podzemnom. Upravo tamo, kod boga Hada, sići će kako bi u život vratio voljenu Euridiku.
Orfejeve pesme nisu bile obične: pevale su o tome kako su se zemlja, nebo i more, koji su nekada davno bili jedno, razdvojili zbog velikog razdora. Od tada postoje oluje i zemljotresi, tornada, nevremena u kojima se sukobljavaju voda i zemlja, nebo i voda, zemlja i nebo. Voleo je da peva o srećnim vremenima i dobrim ljudima. Pevao je o vuku i jagnjetu koji su pili s istog izvora i s tugom bi zaključio da je taj mir zauvek izgubljen. Ali njegove pesme nisu bile bez nade, jer su govorile o tome da je ipak ostalo nešto što ljudima može da donese utehu – ljubav. Zbog ljubavi je sišao u Had, ali se odatle nije vratio. U njegovoj kosi ostala je zapletena njegova lira. Kada su je uzele ruke jedne devojke, iz nje se začula poslednja nežna nota. U letu ju je uhvatila ptica i ponovila je. Tako je rođena slavujeva pesma.
A šta se desilo sa lirom?
Iste noći Apolon je sišao da uzme liru, koja je očarala i utešila svet, jer niko ne bi bio dostojan da je svira i bacio je ka nebu, gde su se njene žice i njeno drvo pretvorile u zvezde. Sijaju svake noći da podsećaju na ljubav, na priču o Orfeju i Euridiki, koja nema kraj.