Opis
Ova zbirka priča je, kako bi to Mihiz rekao, neka vrsta „autobiografije o drugima“. To „drugo“ je u ovom slučaju Beograd koga više nema, koji je sačuvan jedino u sećanju. Kako i sam naslov upućuje, pisac o njemu govori sa setom i nostalgijom, što će reći pristrasno, sa ljubavlju. Mada su predeli detinjstva u zbirci topografski jasno označeni od obala Dunava i Save do kalemegdanskih laguma i „kruga dvojkom“ – oni su takođe i deo svima prepoznatljivog univerzuma odrastanja i sazrevanja.
