Valeri je jedan od onih koji navode na pomisao da poietika obrazuje moguće polje jedne prenosive spoznaje umetnosti koja je u toku nastajanja. On je umeo da označi staze misli egzogene stvaranju, koje je planski raspremio jednom autopoietikom duha. Ali upravo kada piše o poeziji ili o funkcionisanju vlastitog duha on najviše govori stvaralačkom procesu uopšte.