Kada je naučnik svetskog glasa, vodeći svetski stručnjak za biblijska pitanja Bart Erman (Bart Ehrman) krenuo da izučava biblijske tekstove na originalnim jezicima na kojima su pisani, veoma se iznenadio kada je otkrio mnoštvo grešaka i namernih izmena načinjenih od strane njenih ranijih prevodilaca.
U knjizi Isus to nije rekao, Erman nam pripoveda priču koja leži u pozadini grešaka i izmena koje su drevni pisari načinili u Novom zavetu, ukazujući na veličinu njihovog uticaja na Bibliju koju čitamo danas. Svoj prikaz obogatio je i ličnom pričom o tome kako ga je njegovo izučavanje drevnih grčkih rukopisa nagnalo da napusti svoja ranija ultrakonzervativna gledišta o Bibliji.
Od trenutka kada je izumljena štamparska presa i kada je precizna reprodukcija tekstova postala stvarnost, među ljudima se uvrežilo shvatanje kako je ono što čitaju u Novom zavetu verna kopija Isusovih reči ili spisa svetog Pavla. A ipak su skoro hiljadu i po godina pre toga ove rukopise svojeručno umnožavali pisari koji su bili izloženi snažnom uticaju kulturnih, teoloških i političkih rasprava svog vremena. Sačuvani rukopisi obiluju kako greškama tako i namernim izmenama, otežavajući umnogome rekonstrukciju originalnih Isusovih reči. Po prvi put Erman otkriva gde i zašto su ove izmene načinjene, predstavljajući istovremeno na jedan popularan način različite metode kojima se naučnici koriste da bi što vernije rekonstruisali originalne reči Novog zaveta.
Rafinirano, ali i na jedan krajnje izazovan način, Erman iznosi dokaze o tome kako je puno omiljenih biblijskih priča i široko prihvaćenih verovanja koje se odnose na Isusovu božanstvenost, Trojstvo, božansko poreklo i nadahnutost Biblije, nastalo kao plod namernih i slučajnih izmena načinjenih od strane drevnih pisara – a ove izmene su, pak, dramatično uticale na sve naredne verzije Biblije.