Posećujete hramove, crkve, sveštenike, ali i tamo tražite savete kako da postanete neko i nešto u drugom svetu, tražite način da nešto postignete, tražite način da uspete. Ambiciozan um prati vas kao senka. Kud god da idete, nosite misli o profitu, postignuću, uspehu, sticanju. Ako mi se neko obraća s tom idejom, neka se okrene i neka ode odmah – bežite koliko vas noge nose jer ja vam ne mogu pomoći da postanete neko i nešto.
Nisam vam neprijatelj. Mogu vam pomoći samo da postanete niko. Mogu vas samo gurnuti u provaliju… beskrajnu. Nikad nikud nećete stići; jednostavno – rastvorićete se.
Padaćete, padaćete, padaćete i rastvaraćete se, i kad se rastvorite, osetićete svu ekstazu egzistencije. Sve što živi slaviće taj događaj.Iz knjige: Prazan čamac
Da bismo bolje razumeli sebe, Osho nam tumači taoističku poruku o samorealizaciji, staru tri hiljade godina, kroz priče kineskog mistika Čuang Cea. Naziv ove knjige potiče od jednostavne priče o čoveku koji prelazi reku i o sudaru njegovog čamca sa praznim čamcem. Priča se razvija u učenje o emocijama – u ovom slučaju o besu – na lako razumljiv način koji duboko utiče na čitaoca i čudesno menja svakoga ko primeni tehniku budnosti.
Prazan čamac je prazan um, bez ega – biti niko. Osho opisuje Čuang Cua kao retku pticu jer je najteže na svetu, gotovo nemoguće, skoro nedostižno – postati niko.