U ovom desetom tomu Oshovih popularih smernica za novi način života, on ispituje prirodu saosećajnosti s jedne radikalno drugačije tačke gledišta. Ističe da „osećajnost“ leži u korenu te reči i osporava pretpostavke o tome šta je zaista saosećajnost. Mnoga takozvana saosećajna dela, kaže on, umrljana su suptilnim osećajem sopstvene važnosti i željom za priznanjem. Ostala nisu ukorenjena u želji da se zaista pomaže drugima, već da se oni nateraju da se promene. Služeći se pričama iz života Isusa, Bude i sveta zena, Osho pokazuje da put ka autentičnoj saosećajnosti izvire iznutra počinjući s opštim prihvatanjem i ljubavlju prema samom sebi. Tek onda, kaže Osho, saosećajnost može da izraste u isceljujuću silu, ukorenjena u bezuslovnom prihvatanju drugoga onakvog kakav jeste.
OSHO je jedan od najpoznatijih i najprovokativnijih duhovnih učitelja dvadesetog veka. Više od deceniju nakon njegove smrti, 1990. godine, uticaj njegovih učenja i dalje raste i dopire do zainteresovanih svih godina u doslovno svakoj zemlji sveta.