Olimpijske igre su stale u „mediski kabl“,a televizija je postala globalni stadion savremenog sporta.Sve se fokusira oko medija koji postaju temeljni stubovi velike  profiterske utakmice.

Otkupom televizijskih prava zgrće se silan novac od slike koja se odašilje u svet željan spektakla.Kroz prenose olimpijskih dešavanja i sportskih događaja povećava se mogućnost plasiranja reklamnih poruka i novih rekorda za plaćene reklamne sekunde i minute.

Sport zauzima sve više mesta na televiziskim programima,čime se svakako ide u susret interosvanju navijačaširom sveta,a,s druge strane,podiže se popularnost sporta i sportista,ali ono  osnovno ostaje van televizijske slike-to su ogromne zarade televizijskih kompanija.

Televizija je na taj način već odavno prestala da bude samo posrednik,a sve više učesnik.Stoga mnogi smatraju da ona treba neposredno da utiče na sport.

Ništa se ,dakle,ne prodaje tako dobro kao sport.Zato se jedva čekaju mogućnosti prenosa olimpijskih igara da bi se na raznim kanalima pojavili takmičari i na taj načinudovoljilo televiziskom gledalištu.Sve se to višestruko isplati kroz neizbeznu,agresivnu reklamu.

Razloge za ovo treba traziti u sve većoj komercijalizaciji sporta uopšte,a vrhunskog posebno,pa u skladu s tim i komercijalizaciji najvećih sportskih takmičenja,u čemu olimpijske igre već poodavno nisu izuzetak.