„Svet se sagledava sa dna a ne sa vrha“, kaze na jednom mestu pisac. Verujemo da je to dno pre svega dno individualnog osecanja jezika, kao i neocekivanih postupaka ili odluka pojedinca u kojima se iscrpljuje njegova sloboda izbora. Zato, na paradoksalan nacin, minuciozno pisana Kratka knjiga moze biti zahvalno stivo za psihoanaliticku kritiku…