Nakon uvodnog dela o stvaralaštvu slede poglavlja posvećena genijima kao što su Napoleon, Šopenhauer, Šekspir, Bajron, Volter, Gete, Puškin, Niče, Tolstoj i drugi. Ispitujući duhovnu kulturnu proizvodnju sa svog gledišta, lekari kao biolozi i patolozi upućuju svoju pažnju i misao najpre na samu ličnost, na tvorca tvorevine, a tek potom i na njegovo delo, tragajući pri tom za uzajamnim odnosima i uzročnim vezama između ličnosti i dela. Na taj način lekari isituju najpre materijalnu, anatomsko-fiziološku osnovu stvaraoca, a u prvom redu svojstva moždane građe i njene funkcije, na čemu počiva i čime se uobličava duševni sklop stvaraoca, sklop koji neposredno proizvodi duhovne kulturne vrednosti.