„Srbijo..! Majko..! Oprosti deci svojoj, koja u želji da te očuvaju svetlu i neokaljanu, napustiše toplo okrilje tvoje. Majko… na tvojim bolnim i ranjenim grudima ostaviše bez zaštite sve što im je u životu drago i milo bilo. Ostaviše stare roditelje, žene i decu, braću i sestre. Ostaviše te deca tvoja bolnu i ranjenu i pođoše preko neprelaznih krševa albanskih, preko širokih i dalekih mora, da prenesu svetlo i neokaljano ime tvoje. Deca tvoja posejaše puteve svoje leševima i kostima svojim, natopiše krvlju svaku stopu puta… ali pronesoše ime tvoje svetlo i ono blesnu kao sunce u dalekom, ponosnom svetu. Srbijo… majko… dok su na tvojim ranjenim grudima sirote naše grčile se i plakale, dok su nejaka deca naša kopala i poslednji korenak da njime utole strašnu glad… a svojim suznim očima pogledala za nama, kao da nas pitaju: Kome nas ostaviste? – dotle su deca tvoja, koja te napustiše, životima i krvlju beležila puteve svoje… A kada su deca tvoja padala na hladne stene i gole krševe albanske, slomljena glađu, zimom i umorom, oči njihove bile su upravljene tebi majko Srbijo…
Ova knjiga je prvi put objavljena 1917. godina u Švajcarskoj, u vrlo malom tiražu. Sada, posle 106 godina, prvi put izdanje u Srbiji.
Prva knjiga koja je napisana o prelasku i stradanjima srpske vojske preko Albanije. U okviru knjige se nalazi i 30 fotografija Ljubiše Valića, ratnog slikara, fotografa i snimatelja.
Ova knjiga vas neće ostaviti ravnodušnim.
Predgovor – Dr Goran Gavrić
