Dugo se verovalo da je priča koju je Žan Žijono ispričao delimično autobiografskog karaktera i da je Elzear Bufije autentična figura, a narator priče zapravo mladi Žan Žijono. Za svog života Žijono je uživao u tome da stvara uverenje kod ljudi kako je priča stvarna, smatrajući to dokazom svoje spisateljske veštine. Njegova ćerka, Alin Žijono, tvrdila je dugo da je to „njihova porodična priča“. Žijono je, međutim, u svom pismu jednom službeniku grada Digne, objasnio:
„Žao mi je što moram da vas razočaram, ali Elzear Bufije je izmišljen lik. Cilj mi je bio da ljudi više obrate pažnju na drveće, i posvete se sadnji.“
U istom pismu on objašnjava da je distribucija knjige slobodna i zbog toga prevedena na mnoge jezike, smatrajući to ličnim uspehom. On je još dodao da je, iako mu nije doneo ni jedan cent profita, to tekst na koji je najviše ponosan.
